Око један...
Хтела си једном ,да напишем тужну песму,
исту ко гробље које је баш тужно у јесен ,
дали си некад чула како гробље плаче,
поподне око један, кад лопатама ,
уморни гробари пробијају утробу земље,
да би у њу сместили још неку душу,
дали си чула како гробље плаче и
после поноћи исто око један у глуво доба,
кад нико нечује како душа изгубљена моли,
моли да се врати у свој гроб који је тесан,
препун ситница и грехова које шаљемо у вечност,
А хтела си ,да напишем тужну песму ,
мој је живот песма тужна ,
отрцана фраза оних који губе ко ја,
барем тако неки бољи од мене кажу ,
ал ја не хајем док их пцујем ,
само ме гледај и немој тражити да пишем,
нема мене на местима где срећни људи живе,
ја сам станар мрачних кутова најзабитих улица ,
ту сам својом вољом, ту ме нађи,
нађи ме у загрљају курве где ,
пијан од вина које посисах из њених дојки ,
прекривам самог себе, тмином која ми душу умива,
Свако поподне ,тамо на гробљу ,око један ,
не тражи ме у чопорима срећних насмејаних људи,
нисам ја тамо од дана када сам пљувао по њима,
потражи ме у суморном подруму душа ,
ту ме тражи ,где време кости ломи ,
у страственом загрљају блуда и порока ,
спремног за пијацу моралних лептира ,
који ће ме за ситан грош ђаволу продати,
потражи ме у јефтиној коцкарници живота,
где играм са смрћу која не зна, да је све моје блеф,
па и моја поседња рука, она мртвачка,
две црне осмице и осмех живота ,
два црна кеца и крик очајника ,
и задња пета мртва карта ,нада јадника,
коју ће открити касно, негде око један,
и зато ,ево, узми ово мало светлости,
што украдох зори за те и иди ,
оставиме у зденцима тмине да
варам потоке јада и наде,
иди и остави ме да се у њима купам,
сам и обичан ,свакога дана, око један.
Poslano:
29. 11. 2015 ob 16:48
Spremenjeno:
29. 11. 2015 ob 16:51
Bilo bi škoda, če je ne bi mogli prebrati :)
Oko jedan
Htela si jednom, da napišem tužnu pesmu
Isto ko groblje koje je baš tužno u jesen
Dali si nekad čula kako groblje plače
Popodne oko jedan kad lopatama
Umorni grobari probijaju utrobu zemlje
Da bi u nju smestili još neku dušu
Dali si čula kako groblje plače i
Posle ponoči isto oko jedan u gluvo doba
Kad niko nečuje kako duša izgubljena moli
Moli da se vrati u svoj grob koji je tesan
Prepun sitnica i grehova koje šaljemo u večnost
A htela si da napišem tužnu pesmu
Moj je život pesma tužna
Otrcana fraza onih koji gube kao ja
Barem tako neki bolji od mene kažu
A ja ne hajem dok ih pcujem
Samo me gledaj i nemoj tražiti da pišem
Nema mene na mestima gde srećni ljudi žive
Ja sam stanar mračnih kutova najzabitih ulica
Tu sam svojom voljom, ti me nađi
Nađi me u zagrljaju kurve, gde
Pijan od vina koje posisah iz njenih dojki
Prekrivam samog sebe tminom koja mi dušu umiva
Svako popodne tamo na groblju oko jedan
Ne traži me u čoporu srećnih nasmejanih ljudi
Nisam ja tamo od dana kada sam pljuvao po njima
Potraži me u sumornom podrumu duša
Tu me traži gde vreme kosti lomi
U strastvenom zagrljaju bluda i poroka
Spremnog za pijacu moralnih leptira
Koji ćeme za sitan groš đavolu prodati
Potraži me u jeftinoj kockarnici života
Gde igram sa smrću koja ne zna, da je sve moje blef
Pa i moja posednja ruka, ona mrtvaćka
Dve crne osmice i osmeh života
Dva crna keca i krik očajnika
I zadnja peta, mrtva karta, nada jadnika
Koju će otkriti kasno, nekde oko jedan
I zato, evo, uzmi ovo malo svetlosti
Što ukradoh zori za te i idi
Ostavime u zdencima tmine da
Varam potoke jada i nade
Idi i ostavi me da se u njima kupam
Sam i običan, svakog dana, oko jedan.
Poslano:
29. 11. 2015 ob 18:14
Spremenjeno:
29. 11. 2015 ob 18:18
v grobem prevedeno
<!--[if gte mso 9]><xml>
<!--[if gte mso 9]><xml>
Okrog enih
hotela si enkrat, da napišem žalostno pesem
isto kot pokopališče, ki je res žalostno v jeseni
si kdaj slišala kako pokopališče joče
popoldne okrog enih, ko z lopatami
utrujeni grobarji prebijajo drobovje zemlje
da bi v njo položili še kakšno dušo
si slišala kako pokopališče joče tudi
po polnoči tudi okrog enih v gluh čas
ko nihče ne sliši kako duša izgubljena prosi
prosi da se vrne v svoj grob, ki je tesen
prepoln malenkosti in grehov,
ki jih pošiljamo v večnost
a hotela si, da napišem žalostno pesem
moje življenje je pesem žalostna
oguljena fraza tistih ki izgubljajo kot jaz
tako vsaj neki boljši od mene pravijo
a meni ni mar, dokler jih preklinjam
samo glej me in ne želi (išči), da pišem
mene ni na mestih, kjer srečni ljudje živijo
jaz sem stanovalec mračnih kotov najbolj zabitih ulic
tu sem po svoji volji, ti me najdi
najdi me v objemu kurbe, kjer
pijan od vina, ki sem ga posesal iz njenih dojk
prekrivam samega sebe s temo, ki mi umiva dušo
vsako popoldne tam na pokopališču okrog enih
ne išči me v tropu srečnih, nasmejanih ljudi
jaz nisem tam od dneva ko sem pljuval po njih
poišči me v turobni kleti duš
tu me išči kjer čas kosti lomi
v strastnem objemu razvrata in odvisnosti
pripravljenega za tržnico morlanih metuljev
ki me bodo za droben groš prodali vragu
poišči me v poceni igralnici življenja
kjer igram s smrtjo, ki ne ve, da je vse moje ''blef''
tudi moja zadnja roka, tista mrtvaška
dve črni osmici in nasmeh življenja
dve črni enici in krik obupanca
in zadnja, peta, mrtva karta, upanje bednika
ki jo bodo odkrili pozno, nekje okrog enih
in zato, glej, vzemi to malo svetlobe
ki sem jo ukradel zori zate in idi
pusti me v izvirih teme da
varam potoke žalosti in upanja
idi in pusti me, da se v njih kopam
sam in navaden, vsak dan, okrog enih
Čudovita pesem in res je, Irena, velika škoda bi bila, če je ne bi mogli prebrati, zato hvala za prevod. :)
Veliko sonca,
A.
Hvala vam stavrno ste me odusevili ...PREKRASNI STE...Hvala vam do neba...
Me veseli, da ti je všeč, tudi meni je :)
Lp
Irena
urednica
Poslano:
03. 12. 2015 ob 19:24
Spremenjeno:
03. 12. 2015 ob 19:26
Irena, hvala ti za trud - ne le za prevod v pisavo, ampak tudi v jezik ...
Davor, kot si nam obljubil, pričakujem tvoje naslednje objave v latinici. Saj bo šlo, kajne?
Lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Davor Krstevski
- 28. 11. 2015 ob 15:20
- Prebrano 841 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 201.5
- Število ocen: 6