Iz svijeta u kojem (u kakvom) živimo ne možemo. Ni pojedincima, ni narodima ništa ne polazi za rukom osim... omaškom u vanjskoj politici zapaljenje novih ratova. Nemoćni smo u svemu osim u registriranju i percepciji svega onoga što je suprotnost ljudskom, moralnom, solidarnom, odgovornom, empatičnom - dakle vrijednostima  od kojih nas je pored ostalog najvećim dijelom sazdao kućni odgoj. I neka dobrog pjesničkog glasa, plamička. Možda će veliki, koji se sukobljavaju za svoje interese a žrtvujući milijune nevinih, jednom ugledati čudne krikove braće ljudi, pjesnika... mudrijih od njih, ili bolje rečeno, pismenijih, poštenijih, kompletnijih u svom fizičkom habitusu (jer više sliče na ljude) i moralnom integritetu od njih, a uz to gladnijih i kruha i pravde i mira i rada i reda...

Naš je usud, ipak, da

"Gradimo svoje živote
dok ih žrvanj istorije i politikanstva
na koje imamo privid uticaja,
ruši."

Samo bih dodao ovome glas umišljenih-svevišnjih koji kroz povijest ledi naše živote: "Što vam je, što ste uvijek nezadovoljni?" Još su sretniji kad znaju da smo kao bukvar davno pročitali takvo licemjerje.

Bravo za pjesmu, Jelena!!!

lpm

Mirko, hvala Vam na čitanju i komentaru.

Lep pozdrav

Jelena

Otroštvo, v katerem so za vsemi porušenimi gradovi še lepši, še bolj domišljeni in domišljijski ... in odraščanje,  v katerem se naučimo jezika odraslosti - in ta jezik vsebuje tudi notranje rušenje, nadzor, silo ... česar kot otroci nismo bili vajeni ... pesem odlikuje močna simbolika galeba, belega psa, Irene Sendler (ki je rešila na tisoče židovskih otrok pred holokavstom) - pesem, ki si želi rešiti otroštvo in vse, kar je povezano z njim - čestitke,

Ana

Hvala Ana na prikazu pesme, podčrtanosti.

Lp

Jelena