Kad bih imala moć

jedne muze Erato

i zlatnu strelu

kojom bih pozlatila

sve nijanse mržnje

pretvorivši je u seme

ljubavi,

gde bi golubovi

sve to pojeli,

potom propevali

i tebi ljubavi

pesmu srca mog

doneli...

Lira bi tad zapevala

pesmu što ljubav slavi,

iz crne zemlje

izašli bi vredni  mravi,

ribe u vodi bi progovorile,

ptice na nebu bi zanemele,

one u kavezu pored otvorenih

vratašca,

slušale bi pesmu

sve ljubeć u povoju

sunašca.

Kad bih znala,

kad bih mogla,

kad bih,

kad bih,

umela da pitam Orfeja:

Kako zvuči muzika

izvedena na liri od devet žica

koja čini da jato ptica

leti iznad glave,

ribe iskaču iz reke,

voda izvire iz kamena,

zaustavlja se rika jelena…

Eh, kad bi znala,

ali ne znam…

Jer ja sam samo

nežna žena,

koja srcem piše…

Dragana Andric