Jedem pitu s višnjama

(ne savijaču, nego onu "lenju")

i nešto razmišljam

kako je u životu

slatko sastavni deo kiselog

i obrnuto

sve nešto tako bez veze

filozofiram

nadmudrujem se 

sa samim sobom

(a našao sam i s kim ću)

u neko kasno doba noći

baš mi se tada prohtelo

da pojedem parče pite s višnjama

usput sebi recitujem Jesenjina

sigurno prilično pogrešno

u svakom slučaju

na poluzaboravljenom ruskom

i ne pitam se

odakle mi sad Jesenjin

onako

došlo mi

jedem ja tako

tu pitu s višnjama

u neko nedoba

dok normalan svet spava

uz Jesenjina

i neku tihu muziku

(pravim se da znam čija je

pripisaću je Prokofjevu

može mi se)

filozofiram i fantaziram

o životu

o kiselom i slatkom

i jednostavno živim

taj trenutak noći

onako kako mogu i hoću

jedan od neprekidnog

niza trenutaka

na vremenskoj magistrali

i ne brinem se da li je

Jesenjin baš tako mislio

ili je muziku koju slušam

komponovao Prokofjev

ili Stravinski

u svakom slučaju

ili ću leći da spavam

ili ću pokušati

da napišem nekakvu pesmu

samo da dovršim

ovo parče pite s višnjama

i da malo zaboravim Jesenjina

Milen Šelmić