Nemilosrdna  moja 

Ti koja nosiš moje početno i završno ime 

Nosim te  pod stopalima

Sraslu sa mojom hodajućom senkom

Držiš me (se) 

Na niti drugog kraja Vremena 

U klopci   dana pozajmljenih od tebe

I strah me je od onog što ti imam platiti

Zelenašice

Dala si mi disanje koje nisam tražila  i uzećeš ga

U redu

Tapije na telo su tvoje

I ne jadikujem  mnogo za tom oblapornom zverčicom 

(nikada nisam bila hedonista) 

I ne žalim za lakim ukusom vina ili jagoda na nepcetu 

Ni teškim opijanjima (do obamrlosti) orgazmima 

Ali

U danu u kom ćeš se otkinuti od mojih umornih  tabana 

I mene otkinuti od  moje   senke 

Naplatićeš mi disanje stostruko

I uzeti sve što sam srcem sticala i stihovima plaćala 

Bojim se strašnog bola u duši ( ako ne umire sa telom) 

Za vidom i sluhom koji ćeš ugasiti  a pamtiće 

Zelene i plave svetlosne  impresije trava i voda 

I sunčev sjaj njegovih očiju 

I muziku reči

Početnih tonova  njegove  ljubavi

Smrti moja  ako te ima

Pre nego što izrekneš:"Pođimo sada, vreme je"

Izreci zabranu pamćenju 

Učini 

Da ga  zaboravim  i pođem lako

Laka kao  kiše kap ili iščupna travka 

Jer neće me boleti život koji ostavljam

Ako na kraju ne ponesem teret sećanje na početak

I njega  

Koji je mome svetu davao boju i ton poeme 

Milosrdna  moja molim te 

Učini mi da umrem pre nego što umre nada 

I izdahne u tački 

Koju ljubav  stavlja na mene 

I ja na poeziju