Kad bih lagala o tebi i ljubavi

Posegla bih  za lirskim u pesmi

(Tako to rade bolje pesnikinje )

Klela bih se u kapi rose

I zvezde bi okitile stih o tvojim očima

I sjajnu Selenu bih pomenula

( ne biva romanse  bez mesečine)

Da

I o ognju bih kojim plamtim sa tobom

Obavezno

I o mrazu  kojim me zaledi kad me ostaviš

(kakva mi je ljubavna bez jakih  reči )

Ledene  bih suze iskapala na ispisano

Po anđelima i Gospodu  u mojim molitvama

(ojača pesmu pominjanje Boga)

Sve što čini veliku pesmu i malu ljubav bilo bi tu

Sve bih po redu pomenula

I ne bih potpisala pesmu

Jer

Lagala bih bezočno

I gore od toga

Kopirala  bih osrednje pesnike romantičare

I najgore

Podsmehnula bih se siromasima duha

Koji ne znaju šta ni šta je ljubav ni šta je pesma

Jer

Ljubav je

Sve ono prozno  u meni što pretvoriš u pesmu

I što  stane u jedan običan dan  sa tobom

U bezbroj  beznačajnih sitnica

I nije istina da sve nestane   kad te nema

Niti da se zaledim i umrem  kad me ostaviš

Trajem toplokrvna

Sa toplim sećanjem na sitnice sa tobom

Najveća sitnico moja

Moja prozna ljubavi

Ja nisam romantična

Ni kao žena  ni kao pesnikinja

I ne umem lepše ni da  volim ni da pišem

Jednostavna kao hleb i voda

Tako te i volim

Kao mrvu i kap 

Bez kojih se ne može

nenamiljanovic