Ti ne znaš kako se
uskomešaju svetovi
pa se guraju, lome.
Ni kojom se brzinom 
smenjuju dani i noći
nanoseći smejalice 
oko usana
ili brazdajući čelo
praveći nove bore.

A i dani postaju godine
godine vekovi.
Čas sam devojčica
nestašna, vedra
čas starica pognuta
pod težinom bola.
I vreme se menja.
Pa nekad misao o tebi
razvedrava i blješti
a katkad se sumorno 
vuče kroz izmaglice.

Ili sam ja sve ovo umislila
pa o tebi ne razmišljam
već sa tobom 
u sebi živim
u sve dane
noći
godišnja doba
godine.

Sa tobom 
udišem 
izdišem.
Tebe 
u sebi 
volim.