Bog nije hteo da ti budem supruga

Ni više od ukradenih sati  radosti

Zakasnili smo za sve

I gaze nas godine

A ipak sam ti

Nežni udah  plavih i belih jorgovana

Sa mojim golih   grudi ljubavnice

Prozračni miris tvoga zaboravljenog  proleća

I žestok vonj mošusa i opijuma

Za  udah strasti dubok kao poslednji

Do dna tvoje pune muške zrelosti

Silne u svojoj lepoti i snazi

Na pragu  prezrelosti: 

Takvim te čini moja pozna ljubav

Sve ostalo je farsa i gola navika

(bila sam nečija supruga i znam

a ti si još uvek  nečiji suprug

i znaš…)

Znao je šta radi Bog

Ovo nije za mlade   i slabe

(treba ovo umeti  nositi i  moći podnositi )

Najboljima daje najbolje tek na kraju 

Ipak

Ne mogu  a da se bolno ne pitam

Šta sam ti u danima koje ne deliš sa mnom

Da li sam 

Kap kiše na tvojoj trepavici 

U koju cela stanem 

I nestanem  dok trepneš

I slažeš da ne postojim …

Neka sam prokleta Bože

Što bih   više i od najviše

Što može biti od istine između dvoje

( i što si već dao)

Zašto bih da sam mu  supruga kad znam

Ne bi mi tada bio ovo što je sada

I ne bih mu mirisala

Na plave jorgovane i mošus

I nikada

Ne bih mu sa kapka kanula

Bar kao kap kiše

Nalik na mušku suzu

copyrgiht © Nena Miljanović

nenamiljanovic