jednom si

sećam se

tražila moju ruku

da te povede

u noći 

punog meseca

i još se sećam

kako smo 

(baš kao zaljubljeni klinci)

poljupcima otvarali

jedno drugom

horizonte

u beskraju

gledao sam

u tvoja dva mora

nalazio sebe

u tvojim dubinama

radovao se dodiru

pogledu

osmehu

ličio sam

tih dana

na nekog

ko je našao netraženo

na jednostavno

ljudsko biće

postavljeno

u okvir slobode

i

beskonačno

i neizrecivo

osećao

mesec je

u to vreme bio plav

noć prozirna

nama prekratka

i činilo mi se

da sam među pticama

prepoznao onu

onu jedinu

o kojoj pevam

bilo je

istinsko proleće

bila je 

ogromna moja želja

i bio je

nestao svaki bol

i nije bilo više bespuća

ni stranputica

ni lutanja

ni nerazuma

nekad

nekad

kad si me volela

Milen Šelmić