KANTINA
Rano jutro
u Zagrebu
neke nevažne godine
pet sati i četrdeset pet minuta
silazim u pothodnik
kod željezničkog kolodvora
probijam se sam
naspram sviju
kroz gomilu tijela
nadošlih odasvuda
iz smjera
periferijskih
betonskih kutija
gledam s čuđenjem
taj bezbroj pari očiju
u kojima je netko ili nešto
izbrisalo snove
za cijenu jedne proleterske nadnice
najmljene sobe
i sendviča u kantini
nitko mi nije
uzvratio pogled
rekao bih da tako
rađa se Pjesnik
on ide sam
protiv svih
na groblje snova
da ostavi svoje srce
kao fenjer
na križ...
Fenomenalno...završnica...poseban, neponovljiv pečat!
Lp. Biljana
Hvala na lijepim riječima draga Biljana !
lp s Jadrana,
Duško
Poslano:
27. 11. 2014 ob 17:50
Spremenjeno:
20. 12. 2014 ob 19:11
Fenomenalen je tudi začetek
pesmi pesnika!
Poklon!
Poslano:
27. 11. 2014 ob 19:49
Spremenjeno:
30. 11. 2014 ob 00:24
Pesem, ki je aktualna, čeprav navaja čas (in morda tudi to deluje v prid uvida raztegnjenih usod, ki se ponavljajo) rojstva pesnika. Sam proti toku, tisti, ki je ta tok zmožen opaziti ... Čestitke,
Ana
Hvala draga Ana !
lp s mora,
Duško
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Duško Babić
- 26. 11. 2014 ob 17:29
- Prebrano 903 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 655
- Število ocen: 22